Naime, na drvenoj podlozi (a to je bilo kakva daščica koju su pronašli doma)  učenici su zakucali čavliće u obliku križa i kroz tu podlogu provlačili konac. I ovdje se vidjela posebnost svakog učenika: neki su pazili na geometriju i pokazali da im je važna simetrija, dok su se drugi  „igrali“  koncem i tako načinili čipku u nekoliko nijansi. Zadovoljno smo na kraju sata zaključili da je svaki rad prekrasan baš kao i svako biće, svako Božje dijete.